Увод у Сум функцију у Матлабу

МАТЛАБ је језик који се користи за техничко рачунање. Као што ће се већина нас сложити, окружење које се лако користи је неопходно за интегрисање задатака рачунарства, визуелизације и коначно програмирања. МАТЛАБ чини исто пружајући окружење које је не само једноставно за употребу, већ и решења која добијамо приказана у виду математичких записа са којима је већина нас упозната. У овом ћемо чланку детаљно погледати Сум функцију у Матлабу.

Употребе Матлаба укључују (али нису ограничене на)

  • Рачунање
  • Развој алгоритама
  • Моделирање
  • Симулација
  • Прототипирање
  • Анализа података (Анализа и визуализација података)
  • Инжењерска и научна графика
  • Развој апликација

МАТЛАБ пружа свом кориснику корпу функција, у овом чланку ћемо разумети моћну функцију која се зове 'Сум функција'.

Синтакса:

S = sum(A)

S = sum(A, dim)

S = sum(A, vecdim)

S = sum(__, outtype)

S = sum(__, nanflag)

Опис Сум функције у Матлабу

Сада ћемо разумети све ове функције једну по једну.

1. С = сума (А)

  • Ово ће вратити зброј свих елемената „А“ дуж димензије низа која није једнострука, тј. Величина није једнака 1 (Размотриће прву димензију која није једнострука).
  • сум (А) враћа зброј елемената ако је А векторски.
  • сум (А) ће вратити редни вектор који ће имати неки од сваког ступца ако је А матрица.
  • Ако је А вишедимензионални низ, зброј (А) ће деловати дуж димензије 1. поља чија величина није једнака 1 и третираће све елементе као векторе. Ова димензија ће постати 1, а величина осталих димензија се неће мењати.

Сада ћемо разумети суму (А) са примером. Али пре тога, имајте на уму да у МАТЛАБ-у матрице имају следеће димензије:

1 = редови, 2 = ступци, 3 = дубина

Пример бр. 1 - када имамо оба реда и ступаца

Као што је горе објашњено, зброј (А) ће извршити сабирање дуж прве димензије која није једнотонска. За један ред / ступац добићемо резултат као један број.

A = (1, 3, 7 ; 5, -8, 1);
S = sum(A);

Напомена : овде је С резултирајућа сума, а А је низ чија сума нам је потребна. А =

Овде је 1 прва не-једнотон димензија (димензија чија дужина није једнака 1). Дакле, неки ће бити заједно са елементима реда тј. Спуштањем се.

С = сума (А) = 6 -5 8

Пример # 2 - Кад имамо само 1 ред

A = (2, 3, 7 );
B = sum(A);

Овде је прва не-синглетон димензија 2 (тј. Ступци). Дакле, збир ће бити заједно са елементима ступаца

Б = сума (А) = 12

Пример # 3 - Кад имамо само 1 ступац

A = (2 ; 5);

Дакле, А =

Овде је прва неимонтонска димензија 1, па ће збир бити заједно са елементима реда.

Б = сума (А) = 7

2. С = сума (А, дим)

Ова функција враћа зброј дуж димензије која је дата у аргументу.

Пример

A = (2 4 3; 5 3 6; 7 2 5)

Дакле, А =

С = сума (А, 2)

Овде смо пренели '2' као аргумент, па ће збир бити уз димензију 2.
Дакле, С =

3. С = сума (А, вецдим)

Ова функција збрајаће елементе на основу димензија које су одређене у вектору 'вецдим'. Нпр. ако имамо матрицу, тада ће сума (А, (1 2)) бити збир свих елемената у А, јер ће сваки елемент матрице А бити садржан у одсечку матрице који је дефинисан димензијама 1 и 2 ( Запамтите да је димензија 1 за редове, а 2 за стубове)

Пример

A = ones(3, 3, 2); (Ово ће створити 3-Д низ чији су сви елементи једнаки 1)

Сада, Да збројимо све елементе присутне у сваком одељку матрице А, морамо да одредимо димензије које желимо да збројимо (оба реда и ступаца). То можемо учинити пружањем векторске димензије као аргумента. У нашем примеру обе кришке су матрица 3 к 3 тако да ће збир бити 9.

С1 = сума (А, (1 2))
Дакле, С1 = С1 (:, :, 1) = 9
&
С1 (:, :, 2) = 9

4. С = сума (А, врста)

Ова функција ће вратити зброј са подацима који су пренесени у аргументу. 'Изглед' може бити 'нативе', 'дефаулт' или 'доубле'.

Пример

A = int32(5: 10);
S = sum(A, 'native')

Излаз за ово биће,

С = инт32
45

Тамо где је инт32 изворни тип података елемената А и 45 је збир елемената од 5 до 10.

5. С = сума (нанфлаг)

Ово ће одредити да ли треба да у своје прорачуне укључимо или изоставимо НаН.

сума (А, 'укључив') укључује све НаН вредности које су присутне у прорачуну.

сум (А, 'омитнан') ће занемарити све НаН вредности.

Пример

A = (1 -5 3 -2 NaN 4 NaN 9);
S = sum(A, 'omitnan')

Дакле, излаз који ћемо добити је
С = 10
(Након игнорисања свих НаН вредности)

Закључак

Дакле, као што видимо, МАТЛАБ је систем чији је основни податковни елемент низ који не захтева никакво димензионирање. То нам омогућава да решимо рачунске проблеме, посебно проблеме са матрицом и векторским формулацијама. Све се то ради у знатно мањој количини времена у поређењу са писањем програма на скаларном и не-интерактивном језику као што је Ц.

Препоручени чланци

Ово је водич за Сум Фунцтион у Матлабу. Овде смо расправљали о употреби Матлаба, синтаксе, примерима заједно са описом збројне функције у Матлабу. Такође можете погледати следеће чланке да бисте сазнали више -

  1. Вектори у Матлабу
  2. Функције преноса у Матлабу
  3. Матлаб Операторс
  4. Шта је Матлаб?
  5. Матлаб Цомпилер | Примене Матлаб Цомпилера

Категорија:

Велики података