Увод у објекат на Јави
Јава је моћан објектно оријентисан програмски језик који се састоји од објеката и класа. Објекти олакшавају мапирање ентитета из стварног живота тијеком кодирања. Објекти ће се користити цијело вријеме док се програмира у Јава. Објекте у Јави лако је дефинисати и користити. Разреде и објекте је потребно разумети, јер се све на објектном програмском језику попут Јаве заснива на њима. У овом чланку ћемо видети све детаље везане за објект заједно са примерима.
Како креирати објект на Јави?
- Ако сте упознати са Јава програмирањем, можда знате да се у јави објект креира помоћу класе. Класа није ништа друго, али пружа нацрт за креирање објекта. Класа се користи за инстанцирање објекта. Технички ћемо имати класу декларирану већ прије него што креирамо објект у Јави.
Погледајмо синтаксу креирања објекта у јави.
Синтакса:
ClassName objectName = new ClassName();
- Синтакса је једноставна и лако разумљива. Почиње с називом класе за коју декларирамо објект, а слиједи име објекта. Име објекта није ништа друго, већ је слично декларисању имена променљиве корисничким именом. До овог процеса дефинирања објекта с именом у Јави се назива декларација објекта.
- Декларацији објекта прати знак једнак (=) који ће додијелити референцу објекта нашој декларираној варијабли објекта. Нова кључна реч користи се за креирање новог објекта. Ова нова кључна реч ће креирати нови објект помоћу нацрта тј. Класе и доделити ће меморију за објект. Овакав стварање новог објекта у Јави се назива инстанција објекта.
- Након нове кључне речи следи метод или конструктор класе. Нова кључна реч ће аутоматски позвати конструктор класе током креирања новог објекта, а овај процес је познат и као иницијализација објекта у јави.
Објекат такође можемо декларисати на другачији начин. Прво ћемо то прогласити, а затим можемо иницирати.
ClassName objectName; // Declarationobject
Name = new ClassName(); // Initialization
- Сваки пут када створимо нови објект у јави, меморија ће се доделити новоствореном објекту и референца тог објекта враћа се објектној варијабли. Ова референца објекта се тада може користити за обављање различитих радњи везаних за објект. Референца на објект овдје није ништа друго него одговара ново декларираном имену варијабле објекта.
Карактеристике објекта на Јави
- Сваки предмет у Јави имаће свој идентитет. Ниједна два објекта неће имати исти идентитет. Сваки објект ће одговарати другој меморијској локацији, а адреса меморијске локације неће бити доступна кориснику.
- Објект ће с њим имати свој тип. Сваки објект имаће тип података као класе.
- Објекат ће такође имати две ствари које су у њему декларисане и понашање. Ове ствари су деклариране у самој класи. Држава ће дефинисати атрибуте, а понашање ће дефинисати радње везане за класу.
Својства објекта у Јави
При дефинисању класе у Јави дефинишемо главне две ствари. Први представља атрибут или стање. То је познато као својства објекта. Својства нису ништа друго до специфични подаци који се односе на класу. Сваки објект када се креира у јави, имаће та својства на располагању са собом. Овим својствима можемо приступити у класи или изван ње користећи референцу објекта овисно о модификатору који се за њу користи. Како објект подсећа на ентитете у стварном времену, представљају стање ентитета. На примјер, објект Мобиле може имати својство попут величине, тежине, итд. Различите меморијске локације бит ће распоређене за сваку имовину која се односи на објект који креирамо.
Методе објекта у Јави
- Друга главна ствар коју изјављујемо приликом креирања класе су методе. Ове методе нису ништа друго него су функције које су декларисане у класи. Методе су опет специфичне за класу у којој су декларисани. Методе представљају специфичну радњу или процес који се изводи када се позива помоћу референце објекта. Методе су попут понашања у стварном свету. На пример, мобилни телефон ће извршити акцију позивања или бирања. Акција позивања није ништа друго него понашање мобилног.
- Док програмирамо у Јави, обично ћемо креирати објект и додијелити вриједности члановима података и изводити одређене радње повезане са ии користећи методе. Методе су једноставан начин за комбиновање и извођење одређених радњи које су потребне током програмирања.
- Можемо извести све што је потребно у методама. Методе могу приступити и члановима података дефинираним у класи. можемо да изводимо радње над члановима података у класи. Можемо дефинисати било који број метода у класи колико год је потребно.
Правила за објекат у Јави
- За декларацију било којег објекта, не постоје тако чврста правила, али требало би следити стандардну конвенцију о именовању Јава док проглашавамо име објекта.
- Методама класе можемо приступити само референцама предмета или референцама класе у посебним случајевима, али у било којој од ове ситуације не можемо приступити или модификовати имплементацију метода.
- Једном дефинирани објект можемо поново користити колико год пута желимо.
- Објект који се користи лако можемо уклонити или заменити у зависности од захтева.
Закључак
Дакле, у Јави се све врти око објекта. Објект се може креирати једноставно кориштењем назива класе. Објекат ће садржавати стање и понашање. Методама и члановима података класе можемо приступити користећи референцу објекта. Сваки објекат ће имати одређене карактеристике или својства везана за њега. Будући да је програмски језик оријентисан на објект, све у Јави је објект. Предмети чине програмски језик Јава сигурнијим и робуснијим.
Препоручени чланци
Ово је водич за Објект на Јави. Овде смо расправљали о томе како створити објект у јави, његове карактеристике, својства, методе заједно са правилима. Такође можете погледати следеће чланке да бисте сазнали више -
- Конструктор на Јави
- Сортирање на Јави
- Конструктор на Јави
- ЈЦхецкБок на Јави