Увод у сигурносне технологије
Следећи чланак Сигурносне технологије даје вам преглед најчешћих технологија које се користе у безбедности. Сви смо свесни брзине којом интернет расте. Због свега што смо морали путовати или дуже задржавати се у дугим редовима, Интернет нам је олакшао посао и сада су нам готово све ствари доступне на дохват руке. Једноставним речима, можемо рећи да није лако замислити ниједан дан без интернета. Свима је познато да је све имало двије стране: за и против, а исто се односи и на Интернет. Са брзим порастом коришћења Интернета, повећани су и напади у организацијама. За савремени бизнис или организације, развио се нови изазов који штити њихово тело од сајбер напада. Овде ћемо разговарати о технологијама које су на располагању да би заштитиле организације од сајбер напада како би ток њихових операција и даље остао несметан.
Сигурносне технологије
Да би се организације заштитиле од сајбер напада, на располагању је неколико технологија за борбу против њих.
Испод су неке од уобичајених технологија које се веома често користе у организацијама.
1. Превенција губитка података
Превенција губитка података може се дефинисати као технологија која се тиче валидације ако су подаци који се шаљу од организације довољно осетљиви да ометају пословање. Обично се подаци шаљу путем е-поште, а према овој технологији маилови се надгледају како би се осигурало да не преносе поверљиве податке из организације. Захваљујући овој технологији, све се адресе е-поште и њихови прилози надзиру веома пажљиво како би се осигурало да су сви подаци који се шаљу изван организације одговарајући и нису нешто поверљиви.
2. Систем за откривање провале
Систем за откривање провале (ИДС) може се дефинисати као технологија која надгледа сав саобраћај који улази у организацију како би се осигурало да ти подаци нису злонамерни. Такође се може сматрати алатом која је одговорна за проверу саобраћаја и подизање упозорења ако је саобраћај откривен злонамерним или се чини да потиче из непоузданог извора. Ова технологија се углавном бави приближавањем саобраћаја изблиза како би се осигурало да је то нешто што би организација требало да дозволи да уђе.
3. Систем за спречавање провале
Систем за спречавање провале (ИПС) може се дефинисати као технологија или алат који предузима мере против саобраћаја који ИДС означава злонамерним. Обично ИПС испусти пакет који улази у систем након што се то сматра непоузданим. То је главна тачка заштите која осигурава да злонамерни саобраћај не би ушао у мрежу организације. ИПС је тај који осигурава да сав саобраћај који уђе у систем треба да буде у складу са политикама које су дефинисане од стране организација тако да ни на који начин не утиче на рад система.
4. Безбедносни инциденти и управљање догађајима
Познат је и као СИЕМ. Углавном се бави позивањем на упозорење након што се у мрежи организације нађе било шта необично. Постоји неколико алата који се могу интегрисати у СИЕМ како би се осигурало да све што је злонамерно мора произвести упозорење како би безбедносни тим могао да предузме мере против њега и одржи унутрашње окружење заштићеним. Такође прати евиденције које се генеришу истовремено осигуравајући сигурност мреже. Такође се може сматрати централним системом који има друге алате везане уз њега. Сви алати дјелују као вршњаци који на свој начин штите мрежу.
5. Заштитни зид
Ватрозид делује као први слој заштите било ког система или мреже. Постоје различите врсте заштитних зидова на основу њихове улоге. Да би заштитили интернет, мрежни заштитни зидови се користе док се у циљу заштите веб апликације налазе заштитни зидови веб апликација. Ова технологија је развијена како би се осигурала да је унутрашња мрежа заштићена од необичног промета и ништа злонамјерно не би могло доспјети у унутрашњу мрежу. То је технологија која осигурава да портови буду отворени само за одговарајућу комуникацију, а непоуздани подаци никако не би требали погодити систем. Ватрозид би могао или дозволити улазак у саобраћај или конфигурирати филтрирање портова да би се осигурало да сав промет који пролази кроз њега мора бити користан за услугу која ради на било ком одређеном порту,
6. Антивирус
Антивирус је још једна технологија која се користи у цибер-сигурности. Као што му име каже, он штити систем од вируса. Вирус није ништа друго него злонамерни код који хоста или мреже тера на неочекиване радње. Размештен је у мрежи и може се користити и као заштита крајње тачке, што значи да сви уређаји повезани на мрежу могу да имају антивирус инсталиран у њему како би се заштитили од вирусних напада. Да би открио да ли је одређена датотека вирус, антивирус је користио потписе присутне у складишту тог антивируса. Најновији антивирус има могућност да отклони аномалије за откривање вируса и предузимање акција против њега.
Закључак
Ризик повезан са интернетом порастао је паралелно са његовом употребом. Архитектура веб апликације или мреже ових дана требало би да буде сложена како би задовољила пословне потребе, а уз високу сложеност такође повећава шансу да систем буде нарушен. Да би се осигурало да је систем заштићен од било ког од безбедносних пропуста, очекује се да организација предузме све мере озбиљно и да користи технологије за одбрану својих система. С друге стране, сложени или високи ниво кршења сигурности такође је створио ефикасне технологије или алате за цибер-сигурност који су довољно снаге да осигурају сигурност система. Ти алати могу се искористити за заштиту система, несметано одржавање пословања и помоћ пословном фокусу на његово пословање, а не да остану забринути за своју сигурност.
Препоручени чланци
Ово је водич за сигурносне технологије. Овдје смо разговарали о сигурносним технологијама и неким важним технологијама, уз детаљно објашњење. Можете и да прођете кроз друге наше предложене чланке да бисте сазнали више -
- Врсте цибер сигурности
- Алати за тестирање сигурности
- Оквир за циберсецурити
- Шта је мрежна сигурност?
- Питања за интервјуирање система за спречавање провале