Увод у Бреак Статемент у Питхон-у
Изјава о прекиду у Питхон-у углавном се користи у петљи када нам је потребан нагли излаз програмске контроле из петље. Са старом логиком кодирања која само излази из петље, посебно унутрашње петље у угнијежђеној логици петље, користили смо за постављање заставе коју ће провјеравати вањска петља или поставити вањску петљу. Затим користимо да у функцију напишемо петљу, а затим напишемо изјаву повратка да бисмо истовремено избацили петље. Испод је огледни стари стил кода за функционалност пробијања:
Шифра:
def prod():
for in range(10);
for j in range(10):
print i*j
if i*j>50:
return
# instead we can try below code directly instead of calling function
for in range(10);
for j in range(10):
print i*j
if i*j>50:
break
else:
continue # this will be executed if the loop ended normally (no break)
break # this will be executed if 'continue' was skipped (break)
Анализа:
У горе наведеном коду, дефинишемо функцију за враћање производа бројева. А ако је продукт два броја већи од 50, онда крај. Уместо да користимо ретурн у претходној старој логици, можемо користити бреак и наставити индиректни код, а не да дефинишемо функцију и назовемо је. Захваљујући функцији прелома изјаве која лако изводи овај прекид рад из петље. Прекида петљу и наставља са извршењем даљих изјава. Ако размотримо пример претраживања елемента у низу, где покрећемо петљу за рашчлањивање и потом подударање са елементом за претрагу. Једном када се елемент нађе, можемо изаћи из петље с поруком као да је „елемент пронађен“ користећи исказ прелома. Такође у угнијежђеној петљи можемо употријебити изјаву бреак да зауставимо извршење унутарње петље специфицирањем било којих услова, а затим наставимо с извршавањем вањске петље.
Синтакса:
break
Дијаграм тока:
Функционалност:
Рад изјаве о прекиду у петљи приказан је испод у за петљу и док петља:
Примери изјаве о прекиду
Испод су примери изјаве о прекиду:
Пример # 1
У примјеру у наставку покушавамо претражити 8 из низа бројева дефинираних у наставку користећи петљу.
Шифра:
# program to search 8 from array of numbers
for num in (1, 19, 8, 0, 9, 30, 29):
print(num)
# if number is 8 print message as found and break the loop
if(num==8):
print("number 8 is found")
break
Излаз:
Анализа:
У горњем програму имамо низ бројева које смо анализирали помоћу петље фор. Затим смо укључили иф ако услов где проверавамо да ли је „нум“ 8, онда се прекида. Испишите поруку и даље наставите с петљом. Када је „број“ 8, она испуњава услов и изјава о прекиду се извршава.
Пример бр. 2
У доњем програму проналазимо суму првих пет целих бројева помоћу пробоја за петљу:
Шифра:
# Declare the tuple num, sum temporary variable, and the counter
num = (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9)
sum = 0
counter = 0
# parsing the tuple
for i in num:
sum = sum + i
counter = counter + 1
if counter == 5:
break
print("Sum of the first", counter)
print("integers is: ", sum)
Излаз:
Анализа:
У горњем програму имамо тупле декларисан као "нум", променљиву за зброј "сум" и бројач променљиве "бројач". Затим помоћу петље рашчлањујемо подешавање тј. За сваки елемент који додамо у „суму“, такође повећавамо „бројач“. Ако бројач досегне 5, прекидамо петљу. Коначно, израчунавамо суму првих пет целих бројева.
Пример бр. 3
У примјеру у наставку покушавамо претраживати 9 помоћу петље вхиле.
Шифра:
# program to search 9
i = 0;
# While condition
while 1:
print(i)
i=i+1;
if i == 9:
# break if 9 is found
break;
print("out of loop");
Излаз:
Анализа:
У горњем програму вршимо функцију претраживања користећи притом петљу у питхон-у. Прегледавањем целих бројева објавили смо привремену променљиву и коју увећавамо по једну на свакој итерацији. Унутар петље проверавамо да ли је вредност „и“ 9, а затим се извршава изјава прекида. Коначно, излазимо као цели бројеви од 0 до 8.
Пример бр. 4
У програму у наставку проналазимо неке од првих пет целих бројева користећи петљу.
Шифра:
# Declare the variables sum and the counter
sum = 0
counter = 0
while(counter<10):
sum = sum + counter
counter = counter + 1
if counter == 5:
break
print("Sum of the first ", counter)
print("integers is: ", sum)
Излаз:
Анализа:
У горе наведеном програму, променљиве смо прогласили „сума“ и бројач за повећање петље на првих 10 целих бројева. Изводимо петљу под условом да бројач мора бити мањи од 10. Унутар петље израчунавамо суму првих пет целих бројева. За исто изјављујемо и услов да је „цоунтер == 5“ извршена наредба бреак.Као резултат добијамо излаз као зброј првих пет целих бројева.
Пример бр. 5
У доњем програму користимо исказ прекида у угнијежђеној петљи:
Шифра:
# Array of Number
num = (1, 2, 3) # Array of Character
str = ('y', 'x', 'z') # outer loop
for i in num:
print("Number of items: ", i)
# inner loop
for j in str:
if j == 'z':
break
print(" String of items: ", j)
Излаз:
Анализа:
У горњем коду смо декларисали низ бројева „нум“ као 1, 2, 3 и низ знакова као и, к, з. Анализа низа бројева анализирамо колико пута желимо да се изврши унутрашња петља. Затим се унутар спољне петље петљамо на низ знакова, где из низа приказујемо све ликове осим „з“. Сваки пут када је знак једнак "з" унутрашња петља на низу знакова се прекида и проток се наставља спољном петљом. Поновно се активира и извршава логика унутрашње петље.
Пример бр. 6
Below example is an use-case of finding first leap year from 2000 to 2005
# parsing through the year from 2000 to 2005
for year in range(2000, 2005):
#checking whether the year is leap year or not
if year%4==0 and year%100!=0:
print("year is first leap year", year)
break
Излаз:
Анализа:
У горњем примеру смо користили опсег функција за рашчлањивање кроз године помоћу петље и унутар петље, проверавамо да ли је година преступна година или не. Услов за прелазну годину је да година треба да буде равномерно дељива са 4, а не би требало да буде равномерно дељива са 100. Ако година удовољава овом стању, онда прекидамо петљу користећи преломну изјаву и исписујемо поруку да је година први скок године.
Пример бр. 7
У примјеру у наставку тискамо све примарне бројеве између распона 0 до 20:
Шифра:
for n in range(0, 20):
# Since all the prime numbers are always greater than 1
if n> 1:
for i in range(2, n):
if (n % i) == 0:
break
else:
print(n)
Излаз:
Анализа:
У горњем коду изводимо петљу у распону од 0 до 20. Затим, као што знамо да су сви прости бројеви већи од 1, па ако је број> 1, тада проверимо да ли број има и других фактора. Пуштањем петље од 2 до броја можемо проверити да ли је број подељен било којим бројем осим 1 и самим собом. Ако дајемо изјаву о прекиду, која ће изаћи из тока. Иначе ће сам штампати број.
НАПОМЕНА: Понекад наиђемо на грешку која каже „пробијање изван петље“ што значи да изјава прекида није унутар петље. НАПОМЕНА: Обично користимо бреак са наредбом иф, тако да је услов наредбе иф истина, онда бреак дође у току, иначе ће петља наставити са током. На другим језицима као што је јава, имамо изјаве о случају прекидача где можемо да користимо изјаве прелома да бисмо се пребацили из различитих случајева. Док у питхон-у имплементирамо случај прекидача користећи речник пресликавања које су иначе познате као асоцијативни низови. Као горе наведени примјери изјаве о прекиду играју врло велику улогу када је у питању стварање логике за многе кодове засноване на петљи.Препоручени чланак
Ово је водич за Бреак Статемент у Питхон-у. Овде смо расправљали о Уводу о прекиду изјаве на Питхон-у заједно са имплементацијом и исходом кода. Можете и да прођете кроз друге наше предложене чланке да бисте сазнали више -
- Деструктор у Питхон-у са предностима
- Увод у Иф изјаву у Питхон-у
- Питхон функције | Топ 15 функција
- Низ низова у Питхон-у са методама
- Водич за деструктор у ПХП-у
- Ако изјава у Матлабу са примерима
- Водич за пребацивање кућишта у ПоверСхелл