Шта је функција Ц ++ Арраи?
Знамо да бисмо касније могли користити било коју вредност, потребно је да је похранимо у променљиву. Променљива ће имати референцу на меморију у коју ће се та вредност складиштити тако да смо у могућности да је користимо кад год желимо. Слично томе, размотрите и случај у којем имамо стотине и хиљаде таквих података које је потребно похранити у променљиву за будућу употребу. Практично није могуће похранити све ове вредности у променљиве јер ћемо за то морати да створимо стотине и хиљаде променљивих. Ове променљиве неће бити лако ни запамтити. У овој теми ћемо сазнати више о функцијама низа Ц ++.
Тако долази и концепт низа. Низ је у основи колекција која може да похрани онолико предмета колико желимо док они нису истог типа. Целобројни низ, низ знакова, децимални низ, сви они дефинишу врсту предмета сачуваних у низу. То значи да ће цели низ имати похрањене само целе вредности, низ знакова ће имати карактере и тако даље. Такође, ове вредности се чувају на непрекидној меморијској локацији и могу се појединачно позивати према њиховој индексној вредности. Вриједност индекса у низу почиње од 0.
Размотримо случај целог низа са 3 елемента 10, 20, 30.
Низови су веома важан концепт структуре података који имплементира већина програмских језика. Ц ++ такође пружа низ који је скуп елемената исте врсте фиксне величине. Две основне ствари које треба имати на уму током декларисања низа су величина низа и врста матрице. Пошто се ове две ствари морају декларисати на самом почетку док се декларише низ, низ је статичне природе. Величина низа одређује број елемената које може да похрани.
Општа синтакса декларације низа је -
Пример -
int pincode_of_cities(50)
Величина поља мора бити цијела константна вриједност која мора бити већа од 0. Тип матрице може бити било који тип података који вриједи у Ц ++.
Иницијализација Ц ++ Низ
Постоје две основне методе иницијализације низа -
Метод 1: У време декларације
int pincode(5) = (123, 000, 342, 678, 654);
ИЛИ
int pincode() = (123, 000, 342, 678, 654);
2. метод: Коришћење петље
int number(5);
for(int i = 0; i number = i;int number(5);
for(int i = 0; i number = i;
Ово је једнодимензионални низ или 1Д низ. Други тип матрице је вишедимензионални низ о којем ћемо говорити мало касније.
Прије свега, погледајмо како можемо приступити вриједностима из низа. Неколико од следећих метода је дато у наставку -
Приступ вредностима матрице
Назив матрице (индекс): Ово ће вратити вриједност на наведеној позицији индекса.
#include
using namespace std;
int arr(5) = (10, 20, 30, 40, 50);
int main ()
(
cout << arr(3);
return 0;
)
Излаз: 40
Да бисте исписали све вредности у низу -
#include
using namespace std;
int arr(5) = (10, 20, 30, 40, 50);
int i;
int main ()
(
for ( i=0 ; i<5 ; i++ )
(
cout << arr(i);
)
return 0;
)
Излаз: 1020304050
Пример:
#include
using namespace std;
int main()
(
int num(5), sum = 0;
cout << "Enter 5 natural numbers: ";
// Store numbers
// Then find sum
for (int i = 0; i < 5; ++i)
(
cin >> num(i);
sum += num(i);
)
cout << "Sum = " << sum << endl;
return 0;
)
Излаз:
Унесите 5 природних бројева: 10 20 30 40 50
Сум = 150
Мултидимензионални низ
Горе наведено је декларација за једнодимензионални низ. Други тип матрице је вишедимензионални низ, а познат је и као правоугаони низ у Ц ++. У зависности од захтева, то може бити дводимензионални низ или тродимензионални низ. Вриједности се похрањују у формат таблице, познату и као матрица у облику редова и ступаца.
Синтакса за проглашавање вишедимензионалног низа је -
(number of rows)(number of columns) int two_dim(2)(2);
То значи да горњи низ има -
- 2 реда
- 2 колона
Горњи низ се може иницијализирати на следећи начин -
Метод 1:
#include
using namespace std;
int main()
(
int arr(3)(3) =
(
(1, 5, 15),
(44, 0, 23),
(29, 41, 85) ); //declaring and initializing at the same time
//traversing through the array
for(int i = 0; i < 3; ++i)
(
for(int j = 0; j < 3; ++j)
(
cout<< arr(i)(j)<<" ";
)
cout<<"\n"; //this will take to a new line once the all the columns of the //particular row has been traversed
)
return 0;
)
Излаз:
1 5 15
44 0 23
29 41 85
Метод 2:
#include
using namespace std;
int main()
(
int arr(3)(3); //declaring a 2D array
arr(0)(0)=5; //initializing the array
arr(0)(1)=10;
arr(0)(2)=15;
arr(1)(0)=20;
arr(1)(1)=30;
arr(1)(2)=40;
arr(2)(0)=50;
arr(2)(1)=60;
arr(2)(2)=70;
//traversing through the elements in the array
for(int i = 0; i < 3; ++i)
(
for(int j = 0; j < 3; ++j)
(cout<< arr(i)(j)<<” ” ;
)
cout<<"\n"; //this will take to a new line once the all the columns of the //particular row has been traversed
)
return 0;
)
Излаз:
5 10 15
20 20 40
50 60 70
Пример:
#include
using namespace std;
const int city = 2;
const int week = 2;
int main()
(
int temp(city)(week);
cout << "Enter temp for city \n";
// Insert values
for (int i = 0; i < city; ++i)
(
for(int j = 0; j < week; ++j)
(
cout << "city " << i + 1 << ", Week Day " << j + 1 << " : ";
cin >> temp(i)(j);
)
)
// Access values
for (int i = 0; i < city; ++i)
(
for(int j = 0; j < week; ++j)
(
cout << "city " << i + 1 << ", Week Day " << j + 1 << " = " << temp(i)(j) << endl;
)
)
return 0;
)
Enter temp for city
city 1, Week Day 1 : 12
city 1, Week Day 2 : 24
city 2, Week Day 1 : 35
city 2, Week Day 2 : 47
Излаз:
град 1, Дан 1 = 12
град 1, Дан 2 = 24
град 2, Први дан 1 = 35
град 2, 2. дан недеље = 47
Препоручени чланци
Ово је водич за Ц ++ функције матрице. Овде смо расправљали о иницијализацији Ц ++ матрице и вишедимензионалног низа помоћу метода, примера и излаза. Такође можете погледати следећи чланак да бисте сазнали више -
- Звездани обрасци у ц ++
- Шта је Ц ++
- Предности Арраи-а
- Ц # Арраи вс Листа
- Водич за функције матрице на Ц-у
- Вишедимензионални низ у Питхон-у
- ПХП Арраи Фунцтионс | Врсте функција матрице у ПХП-у