Разлике између функционалног програмирања и ООП-а
Функционално програмирање је техника програмирања која наглашава процену функција и развијање структуре и елемената рачунарских програма. Функционално програмирање не ради на извршавању наредби или изјава већ преиспитује изразе. Функционално програмирање пружа велику подршку структурираном програмирању. ООП се назива објектно оријентисано програмирање. Објектно оријентисано програмирање је техника програмирања заснована на стварању објеката. Објекти су инстанци класа које садрже податке о пољима, функцијама и методама. У објектно оријентираном програмирању Објекти се називају грађанима првог разреда.
Функционално програмирање
- Функционално програмирање такође подржава програмске језике као што су Лисп, Цлојуре, Волфрам, Ерланг, Хаскелл, Ф #, Р и други истакнути и домени специфични језици. Функционално програмирање је сјајна подлога за рад о науци о подацима и Р је популарни језик међу научницима података.
- ФП језици се могу добро превести у интерактивно окружење, што олакшава разумевање кода.
- Функционално програмирање пружа предности као што су ефикасност, лењо оцењивање, угнијежђене функције, код без грешака, паралелно програмирање. Једноставним језиком, функционално програмирање је писање функције која има изјаве за извршавање одређеног задатка за апликацију.
- Функцију је могуће лако позвати и поново употријебити у било којем тренутку. Такође помаже да се шифром управља и да исту ствар или изјаве не треба писати поново и поново.
- Функционално програмирање засновано на различитим концептима је 1. Функције високог реда (ХОФ). 2. Чисте функције. 3. Рекурзија. 4. Строга и нестрога процена. 5. Упишите системе. 6. Референтна транспарентност. У функционалном програмирању функције се називају грађанима првог разреда.
ООП (објектно оријентисано програмирање)
- Објектно оријентисано програмирање засновано на главним карактеристикама које су: 1. Апстракција: Помаже у преношењу корисних информација или релевантних података кориснику, што повећава ефикасност програма и поједностављује ствари. 2. Насљеђивање: помаже у насљеђивању метода, функција, својстава и поља основне класе у изведеној класи. 3. Полиморфизам: помаже у обављању једног задатка на више начина уз помоћ преоптерећења и прегласавања, што је такође познато и као полиморфизам у времену превођења и току рада. 4. Инкапсулација: помаже у сакривању неважних података од корисника и спречава корисника да неовлашћен приступ.
- Објектно оријентисани програмски језици су Ц ++, Ц #, Јава, Питхон, Руби, ПХП, Перл, Објецтиве-Ц, Свифт, Дарт, Лисп, итд. У објектно оријентисаној апликацији објекти се могу лако поново користити у другој апликацији. Нови објекти се могу лако створити за исту класу, а код се може лако одржавати и мењати.
- Такође има функцију управљања меморијом. То даје велику корист у дизајнирању великих програма који се лако могу подијелити на мање дијелове и помаже у разликовању компонената или фаза које је потребно извести или испланирати на одређени начин.
Упоређивање између функционалног програмирања и ООП-а
Испод је 8 најбољих поређења између функционалног програмирања и ООП-а 
Кључна разлика између функционалног програмирања и ООП
Испод је листа тачака која описује разлику између функционалног програмирања и ООП
- Функционално програмирање користи се за обављање различитих операција за које су подаци фиксни. Објектно оријентисано програмирање које се користи за извођење неколико операција са заједничким понашањем и различитим варијантама.
- Функционално програмирање има модел програмирања без стања. Објектно оријентисано програмирање има модеран програмски модел.
- У функционалном програмирању не постоји држава. У објектно оријентираном програмирању држава постоји.
- У функционалном програмирању функција је примарна јединица за манипулацију. Објект је оријентисан као примарна јединица за манипулацију.
- У функционалном програмирању његове функције немају споредне ефекте значи да не утиче на код који ради на више процесора. У објектно оријентисаном програмирању његове методе могу имати нуспојаве и могу имати утицаја на процесоре.
- У функционалном програмирању главни фокус програмирања је оно што радимо . У објектно оријентираном програмирању главни фокус програмирања је како нам иде .
- Функционално програмирање углавном подржава апстракцију над подацима и апстракцију над понашањем. Објектно оријентисано програмирање углавном подржава апстракцију само над подацима.
- Функционално програмирање омогућава високе перформансе у обради великих података за апликације. Објектно оријентисано програмирање није добро за велику обраду података.
- Функционално програмирање не подржава условне изјаве. У објектно оријентираном програмирању увјетни се искази могу користити као иф-елсе изјаве и преклопни искази.
Табела поређења између функционалног програмирања и ООП-а
Следи табела упоређивања између функционалног програмирања и ООП
| ОСНОВА ЗА
Упоређивање | Функционално програмирање | ООП |
| Дефиниција | Функционално програмирање наглашава процену функција. | Објектно оријентисано програмирање засновано на концепту објеката. |
| Подаци | Функционално програмирање користи непроменљиве податке. | Објектно оријентисани подаци користе мутирајуће податке. |
| Модел | Функционално програмирање следи декларативни модел програмирања. | Објектно оријентисано програмирање прати императивни програмски модел. |
| Подршка | Паралелно програмирање подржано функционалним програмирањем. | Објектно оријентисано програмирање не подржава паралелно програмирање. |
| Извршење | У функционалном програмирању, изјаве се могу извести у било којем редоследу. | У ООП-има би изјаве требало да се извршавају по посебном редоследу. |
| Итерација | У функционалном програмирању се за итеративне податке користи рекурзија. | У ООП-у се петље користе за итеративне податке. |
| Елемент | Основни елементи функционалног програмирања су променљиве и функције. | Основни елементи објектно оријентисаног програмирања су објекти и методе. |
| Употреба | Функционално програмирање се користи само када је мало ствари са више операција. | Објектно оријентисано програмирање користи се када постоји много ствари са мало операција. |
Закључак Функционално програмирање вс ООП
Функционално програмирање и објектно оријентисано програмирање различити су појмови програмског језика. Циљ оба функционалног програмирања и ООП језика је пружање кода без грешака, који може бити лако разумљив, добро кодиран, управљан и брз развој.
Функционално програмирање и објектно оријентисано програмирање користи другачију методу за чување и управљање подацима. У функционалном програмирању подаци се не могу чувати у објектима и могу се трансформисати само креирањем функција. У објектно оријентираном програмирању подаци се похрањују у објекте. Објектно оријентисано програмирање широко користе програмери и успешно.
У објектно оријентисаном програмирању заиста је тешко одржавати објекте уз повећавање нивоа наследства. Такође крши принцип инкапсулације, а не потпуно модуларно. У функционалном програмирању увек је потребан нови објект за извршавање функција и потребно је пуно меморије за извршавање апликација.
Закључно, закључци, програмери или програмери увек требају одабрати концепт програмског језика који њихов развој чини продуктивним и лаким.
Препоручени чланак
Ово је био користан водич за разлику између функционалног програмирања и ООП-а. Овде смо разговарали о њиховом значењу, поређењу, кључној разлици и закључку. Такође можете погледати следећи чланак да бисте сазнали више -
- Селен и ПхантомЈС
- Програмирање вс скриптирање корисне разлике
- Линук вс Мац - Најбоља ствар за научити
- Селениум вс ПхантомЈС - Који је бољи
- Питхон вс Матлаб-а који је користан
- Преоптерећење и прегласавање на Јави