Разлика између просека и пондерисаног просека
Две најчешће коришћене статистике на свету су просечан и пондерисан просек. Оба просека у односу на пондерисани просек имају своје заслуге и недостатке и правилно их користе у одређеним сценаријима. Према дефиницији, једноставан просек није ништа друго него сабирање свих опажања под узорком и дељење истих са бројем запажања у датом узорку. На примјер, ако желимо израчунати просјек датог узорка рецимо 9, 10, 15, 29, 35, исто се може учинити додавањем свих, тј. (9 + 10 + 15 + 29 + 35) / 5 = 19, 6 . Пондерисани просек је врста просека у којем ће се свако опажање у датом скупу података множити или доделити пондером пре него што их зброји на јединствену просечну вредност. У овом процесу, свакој количини која ће бити просечна биће додељена тежина која ће одредити релативни значај сваке количине. Пондери су еквивалентни који има највише сличних предмета са сличном вредношћу укљученом у просек.
Просек у односу на пондерисани просек информација
Испод је топ 7 разлике између просека и пондерисаног просека
Кључне разлике између просека и пондерираног просека
Расправимо о неким главним разликама између просека и пондерисаног просека
- Кључна разлика између просечног и пондерисаног просека је да је једноставан просек само додавање свих вредности посматрања и дељење истих са укупним бројем опажања да би се израчунао просек, док је пондерисани просек просек где ће свака вредност посматрања имати фреквенцију додијељена му или одређена тежина за израчун просјека.
- Просек проналази средњу вредност и стога је назван централном тенденцијом, док пондерисани просеци проналазе просек који је нагнут према већем броју посматрања.
- Аритметичка средства медијан и мод су врсте централне тенденције, док пондерисани просек није врста централне тенденције.
- Да би се користио једноставан просек, увек се претпоставља да су запажања подједнако пондерисана док ће, у случају пондерираног просека, сваком посматрању бити додељена различита вредност, а која ће бити јединствена вредност.
- На једноставан просек утичу обриси или екстремне вредности док на пондерисани просек не утичу екстремна вредност нити обриси.
- Пондерисани просеци се углавном користе у пољу рачуноводства, финансија или израчунавања вредности портфеља, док једноставан просек има опште примене и због ограничења утицаја екстремне вредности, његово израчунавање је увек подржано коришћењем комплементарних просека као што су пондерисани просеци или једноставни просечни просечни вредности у практичном животу.
- Пондерисани просек има једно велико ограничење то што додељени утези могу бити субјективни, што утиче на његово израчунавање, док код израчунавања таквог случаја не постоји.
Табела упоредног у односу на пондерисани просек
Погледајмо првих 7 поређења између просека и пондерираног просека
Основе поређења између просека и пондерираног просека | Просек | Пондерисана |
Основна дефиниција | Просјек је зброј опажања даних у узорку и дељење тог зброја са бројем запажања у узорку. | Пондерирани просек је врста просека у којем ће се сваком опажању у датом скупу података доделити тежина пре збрајања једине просечне вредности. |
Формула | Просек = ∑ (к) / н Где је ∑ (к) збир свих запажања н је број запажања | Тежински просек = ∑ (к и в и ) / ∑в и Где је к и прво запажање в и је тежина првог посматрања ∑ (к и в и ) је збир продукта к и и в и ∑в и је зброј тегова. |
Услови | Ова врста просека ће функционисати само ако се сва запажања пондерирају подједнако. | У пондерисаном просеку, свако проматрање има додељену фреквенцију или одређену тежину. |
Употребите футролу | Не постоје посебни услови у којима се мора применити једноставан просек, али ако су испуњени други услови онда су други просеци прикладни за употребу као пондерисани просек, покретни просек итд. |
|
Индикација резултата | Просјек се користи за проналажење средње вриједности и генерализирање исте, стога се назива и централном тенденцијом. | Пондерирани просек ће приказати место на коме пада већина опажања и нагинће се ка томе и већином се користи у рачуноводственом пољу. |
Предност | Једноставна просечна предност је његова једноставност израчунавања и разумевања. | Пондерирани просек користи се због непристрасности према средњој вредности и додељене просечне вредности тамо где лежи већина опажања. Даље, на њега не утичу обриси или екстремне вредности. |
Недостатак | На једноставан просек утичу обриси. | Тежински просек постаје мало компликован за разумевање када се повећава број посматрања и даље додељивање тежине субјективним стварима, па се стога може подесити према нахођењу корисника. |
Закључак - Просек у односу на пондерисани просек
Једноставни просек користи се у математичким једнаџбама, док ће се пондерисани просек користити и примењивати у свакодневним или рутинским активностима човековог живота као на пољу финансија. Једноставни просјек је главни и кључни приказ датог скупа података, док ће пондерирани просјек прво треба процијенити да би се пронашло одређено рјешење одређеног проблема. Просјек одређеног скупа података или даних опажања може се ријешити помоћу аритметичких формула као што је проналазак медијана, док ће се у пондерираном просјеку компонентама дати вриједност вриједности која ће стићи до одређеног одговора. Пондерирани просек је онај који се појављује у многим областима финансија, поред купопродајне цене акција, укључујући рачуноводство залиха, приносе портфеља и процену. На пример, за књиговодство залиха, пондерисана просечна вредност залиха рачуна пораст и пад цена робе, док методе ФИФО и ЛИФО дају значајнији временски значај него вредност. Када процењују да ли су акције предузећа правилно процењене, инвеститори ће користити пондерисани просечни трошак капитала за дисконтирање будућих новчаних токова компаније.
Препоручени чланци
Ово је водич за главну разлику између просека и пондерисаног просека. Овде такође расправљамо о главним разликама Просек у односу на пондерисани са инфографиком и табелом поређења. Можда ћете такође погледати следеће чланке да бисте сазнали више -
- Разлике између Регресије и АНОВА
- Унутрашња ревизија према екстерној ревизији - најбоље поређења
- Једноставна камата у односу на сложену камату
- Поштена вредност у односу на тржишну вредност - која је боља
- Средња аритметичка формула | Дефиниција | Примери